О књизи: година / И са застрашујућом инспирацијом помиловао је и разбарушио моју кратку косу речима: „Знао сам да ћеш доћи код мене .” , драги Сновдроп! Знао сам да не можеш тек тако нестати. Зато што се волимо. Јер не можемо да живимо једно без другог. И коначно сте стигли! То није сан, зар не? Да ли ме волиш, Мартха? Нисам знао, нисам разумео како да се понашам у овој ситуацији? Једино чега сам се сетио је да је Дару било забрањено да брине и прави нагле покрете. Његово последње питање ме је опаметило и пожелела сам да се ослободим његовог загрљаја и побегнем, како се каже, од опасности. Али Дар ми то није дозволио.